10 saveta da vrhunski uzbudite mladu osobu na Balkanu

image

U tekstu vam prilažemo 10 načina da potpuno uzbudite mlade u svojoj zemlji na Balkanu:

1. Ponižavanje tokom studija /fetiš/

Ako ste profesor, lako možete pojačati probleme s kojim se susreće omladina. Možete, na primer, oboriti studenta zbog toga što ne zna koje je boje kosa Jerine (one proklete, dabome). Uzbuđenje će narasti i ako popijete koju pred ispit.

2. Volontiranje  /dugotrajan odnos/

Obećajte im bolje radne uslove nakon više meseci volontiranja. Ovo je veoma popularan način mučenja mladih, a pritom i veoma delotvoran. Dok prekovremeno volontiraju ponavljajte im da ste im besplatno pružili šansu da besplatno rade za vrhunsku kompaniju. Uzbuđenje neće jenjavati.

3. Predložite učlanjenje u stranku /bukake/

Ako ste roditelj, onda svojoj deci više puta ponovite da se učlane u stranku, jer su mnogi tako uspeli. Ako kažu da nisu taj tip ličnosti, objasnite im da za ideale ginu budale.

4. Ako ste ginekolog, ovo je savet za vas /pipanje prstom/

Devojkama obavezno (ozbiljnog izraza lica) napomenite da imaju kondilome i pošaljite ih kod svog prijatelja u ambulantu da ih skinu za 200 evra. Kada nakon nervnog sloma u drugoj državnoj ambulanti saznaju da nemaju kondilome, pravite se ludi.

5. Buduće mame obožavaju otkaz u prvim mesecima trudnoće /snažna ejakulacija/

Kada vaša zaposlena ostane trudna, oduševićete je jednim otkazom. Objasnite joj da trudna ne može privređivati vašoj zaradi, te joj zato morate dati otkaz. Recite da vam je mnogo žao, ali da nemate drugog izbora. Izludeće.

6. Za posao sekretarice tražite poznavanje minimum pet jezika /poza 69/

Kakva je to sekretarica koja ne zna mandarinski? Užas! Obavezno u oglas za posao postavite nekoliko zahteva koji će izludeti kandidate – poznavanje izumrlih jezika, lepa spoljašnost, obavezan ženski pol…

7. U oglasima za posao koristite lepe reči /dirty talk/

Nikako nemojte da pišete da vam je potreban uterivač dugova, tražite ekonomistu. Izraz lica diplomiranog ekonomiste koji pet godina traži posao je neprocenljiv kada mu zatražite da preti dobavljačima ili da prodaje jorgane putem telefona.

8. „Ako ti se ne sviđa, idi“ /rečenica kojom ćete svakoga napaliti/

Sve ste učinili za njih – dali im posao, a oni hoće poštovanje? Čim primetite tužan izraz lica na vašem radniku, recite mu da može slobodno da ode ako mu se ne dopadaju uslovi. Oduševićete ga.

9. Minimalac /bj/

Nikadan nemojte mladog radnika prijaviti kako dolikuje, Prijavite ga na minimalac, a ako imate još nešto da mu date, to neka ide na ruke. Ruka ruku mije, stara je narodna.

10. Najbolje mesto za seks je na šalteru /misionarska poza, vi ste uvek gore/

Ako radite na šalteru i dičite se neljubaznošću, nikako ne propustite da maltretirate sve koji čekaju u redu. Pustite nokte, bodite tastaturu kažiprstima i nemojte nikad otići u penziju. Svi u redu će biti oduševljeni – i mladi i stari. To je, zaista, najbolje mesto za seks.

Divni ljudi

Divni ljudi se stide što su divni. U svetu punom praznih, divni ljudi svoju veličinu vide kao kakvu slabost. Preispituju se i besomučno nadograđuju. Kad vole, čuvaju svoju ljubav. Tiho se usavršavaju poput noći supermeseca.
Kad osetite divno biće, recite mu da ste ga osetili. Život je isuviše kratak za zavist.

CIKLUS BONGO ISTINITA PRIČA, a kao da nije

Obezglavljena rulja je tapšala na Trgu podanika, iščekujući da joj se obrati vladar Ohvuk. Sunce je stajalo visoko na nebu, isisavajući i poslednju kap iz njihovih vratova. Neki su bez glave ostali baš davno, pa su im se, tokom evolucije njihovih predaka, dlanovi razvili u uši. Drugi, doduše u manjini, prosto su rođeni obezglavljeni i s ušima na dlanovima. Treći su nedavno glavu izgubili na „giljotini pravde“, te ne čuju ništa. Ali tapšu.

Mišbeh je sedeo do prozora i posmatrao nakaznu rulju oko čijih vratova su prštale kapljice krvi.

– Oni tapšu, a nemaju glave. Pogledaj onog sveže isečenog, još mu curi krv niz leđa – reče on Stavraji.

– Ludi su. Evo i ja sam ostala bez glave, pa mu nikad ne bih tapšala – pokazala mu je rukama Stavraja.

Mišbeh je sumorno izdahnuo. Veđe su mu se skupile na čelu kao da će eksplodirati od briga, ali nije rekao ni reč. Pipnuo se po temenu da se uveri da mu je glava i dalje tu, osetio je nežnu kosu pod prstima i spustio ruke. Zatim je tromo pogledao Stavrajine zavoje oko vrata koji su bili potpuno skoreni u krvi. Trebalo je kupiti nove, čiste.  Iz misli ga prenuše novi povici s trga.

– Bravo! Bravo! – razlagali su se uzvici nekolicine stanovnika Bonga koji su i dalje imali glavu na ramenima, dok su oko njih neumorno tapšali oni bez nje.

Vladar Ohvuk je stupio na binu napravljenu od kartona za jaja, udahnuo vazduh, ispravio leđa i pogledao u oduševljenu masu.

– Mi nećemo dozvoliti da Bongo propada kao što je dosad propadao! Vreme je za korenite promene. Možda me nećete voleti, ali će vam biti bolje za dve godine! – odjeknule su Ohvukove reči, a snažan aplauz natopljen krvlju prolomio se Bongom.

Mišbeh zaklopi uši i prošaputa: „Svake godine će nam biti bolje za dve godine. Večnost se piše ‘dve godine'“.

Neko zakuca na vrata. Stavraja popravi zavoje oko vrata, te otvori.

– Dobar dan, ja sam Miloneja iz Bongo narodne stranske. Gospodin Ohvuk  je svim građanima obezbedio prelepe šešire u znak zahvalnosti što su ga podržali na izborima.

– Ne mogu to da prihvatim, vidiš, ja nemam glavu.

– Ne možete da prihvatite? Ali morate!

– Šta će mi, sine? Dajte to nekome ko ima glavu, za njih ste ih i napravili.

– Pa učinite to makar iz zahvalnosti za sve što je Ohvuk sa svojim prethodnicima učinio za Bongo. Pogledajte kako nam je prelepo sredio brda…

– Šta će mi šešir, devojčice, ako nemam glavu? Zar ste ijedan podelili? Više je nas obezglavljenih nego onih što imaju nešto iznad vrata… Bolje bi bilo da ste mi doneli zavoje da zadržim ovo malo krvi što mi je ostalo.

– Zavoji su obezbeđeni svim građanima kada napune godine predviđene za dobijanje zavoja. Naravno da sam podelila! Čudni ste vi, Stavro. Zaista. Zato ste i ostali bez glave. Nećete šešir! Zaboga – brecnu se devojka i prkosno se okrenu, te nesta u daljini.

– Ko je to bio? – zapita Mišbeh.

– Neka devojka iz Ohvukove stranke.

– Šta je htela?

– Da nam da šešir.

– Jesi li uzela?

– Nisam, šta će mi? Nema glave, nema šešira.

– Možda je trebalo da uzmeš.

– Molim?!

– Primetio sam da su glavu na ramenima sačuvali samo oni koji nose šešire.

– Misliš da si sledeći?

– Što ćutiš? Vidiš li me?

 

Muzika za ove dane, posebno ova što su joj reči prosute

 

 

Go on let your ears define
Tell me can you walk me there
Enough, I am not
Enough, I am not real

Go on let your ears define
Tell me if you want me still
Enough, I am not
Enough, I’m a lot less

Back doors are swinging
All black is it to defend
I’m going to walk back injured
I’m going to walk back injured
I’m going to walk back into it

All that you said is heartfelt
Nobody’s protest, it’s nobody’s protest
it’s nobody’s protest
All that you said is haunted
Nobody’s protest, it is nobody’s protest
it is nobody’s protest it is

Heartbroken
I breath it

What are the reasons in
Cutting a million tracks
Folded but I’m rolling
What are the reasons
Don’t wanna to walk back, that’s the spirit
Love you fellow

Dull black summer
Can you read the sign
To an awful setting
Telling public lies
Different colors
Different light that hope you trigger’s
Talking to my eyes

Zapisi iz mrtvog sloma

O, nesrećni čoveče, strašno te je voleti.

Nisam rekao da sam nesrećan.

Ali tako ti iz pojave provejava

neka seta za nečim što ti se još nije desilo.

Ni ti ne znaš šta je to.

Udaljim te iz vidokruga, približim te u mislokrugu. Pa te sklapam u kolažu od onih lepih momenata.

Grozno je voleti ljude koje ne možeš voleti.

Daš nadu da uđeš, srce da izađeš.

Ali

Perfekat nije perfekat ako mi je prisutan u prezentu.

Usamljena sam u ovim rečima, i to je tužno.

 

Tamni vilajet

Nekog je toliko lepo ljubiti

Da ti od njega ne treba ništa

Osim tišine i razgovora

I da stalno ljubiš

Ti koji ne voliš da se ljubiš

Jer ti niko nikad nije bio interesantan za ljubljenje
do te mere, nepreživljene mere.

A hteo si da živiš s tim.

Nemoj mnogo da se daješ
tišini i ljubljenju.

Tela sputana strahom od patnje
gube duše kao da nisu amajlije,
daju se uvek isto,
ne znaju za posebnosti.