Dvojina

Imaš potrebu da imaš potrebu da patim.

Imaš potrebu da me oteraš, pa da me čekaš.

A ja bih da ti se vraćam, neotišla.

Advertisements

Ne znam gde sam, ali vidim da sam

Hodamo depresivni, s osmehom na licu, gazimo u kancelarije, gazimo u meke postelje.

Kaljavim čizmama po belom čaršavu pišemo istoriju, neku ličnu istoriju, niko nas pamtiti neće.

Ja lično nosim mač od brokolija, s cigarom u desnom uhu. Puši mi se iz nosa dim.

Njišem se u kaljavim čizmama po belom čaršavu, još je topao, negde se tuširaš.

Mačem od brokolija sečem pavlaku i ubacujem komadiće belog luka, tiganj je zagrejan, negde si otišao po so.

Kaljavim čizmama basam po kuhinji, ostaju tragovi, negde hodaš.

Pevam pesmu, mač je naoštren, izgaziću malo stolnjak, tako je lepo kad glumi tepih, negde postavljaš tanjire.

Ne čuješ ti moju pesmu

ne osećaš moj mač

ne vidiš kaljavu postelju

negde se tuširaš

u blatnjavim čizmama gacaš

ostavljaš tragove

s osmehom na licu

i pričaš o sreći.

O, da umem da govorim

ja bih istinu ti rekla

ali mač se ne može sam naoštriti

a pesmu ne čuješ.

Mi

Слика

Mi, ne zna se da smo mi, ali smo mi,

strašno čudni Mi,

ja ne znam kako da opišem to Mi,

ali recimo da se iznova punimo

kad se sretnemo u tužnosrećnom danu.

E, pa ti Mi se čudno čudimo:

On živi za trenutak,

a ja mu odmah kupim kartu za večnost.

On uživa u hladnom,

a ja se pravim da me ne dotiče.

On pita „šta sam ti“,

a ja neću da kažem i dalje nežnotiho je.

On bi da gledam sama,

a ja bih da obiđem sve gradove njegovim očima.

Kad bismo uspeli Ande da obiđemo,

ali ovaj sneg nam ne da

da se rasplačemo i počnemo trenutak ispočetka.

SISANJE

Слика

Zagrizem te, ali ne vrištiš

krv ti se vraća kad je pustim

kako te ne bolim, pa to je nemoguće?

Ja bolim svakoga i svima sam princeza

ovde stojim kao prljava prostituka

i čekam da platiš krvlju.

Nemoj tako da se šališ

zubima ću ti vrat

nemoj žile da naprežeš

znaš li koliko znam da bolim?

Kažeš mi da ne umem ništa

umem ja mnogo više

ali već sam to pokazala

kad su plaćali krvlju.

Skloni te žile

nemoj da ti priđem bliže

zašto te ne bolim?

Zubima ću ti vrat.

http://

Gospodin dječak

Слика
Gospodin dječak hrani se obrazima (najviše levim), grize ih dok mu ne izmigolje iz usana.
Gospodin dječak piški gde stigne – pokraj žbuna – ne mari za ljude, uvlači mi ruke u farmerke.
Gospodin dječak ima široke prste, u njih stane milion zagrljaja. Strast pušta kao zmajeve.
Gospodin dječak kad se uvredi neće da priča. Gospodin dječak završi razgovor i nastupi tišina.
Gospodin dječak
odlomi nežnost pa je
uroni u dlanove.
Gospodin dječak grli
i istiska vazduh iz pluća.
Gospodin dječak
ima moć.
Čarobnjak dječak.
puni 31 godinu
nedostajući je
u momentima kad ode
a kao da nije otišao.
Gospodin dječak
ima razoružavajući pogled,
nosi ga u momentima
kad ulazi u .
Gospodin dječak ima
tople zube,
njima hvata kosu
i miriše je. Prstima.
Gospodin dječak hoda bez odela
odeven samo
u
mig.