Gitara zna istinu

Prstima je dotakla prve tri žice do nje. Nije umela da svira, ali je jednu po jednu dodirivala. Rekvijem.
Stajao je iznad i pričao ko zna šta.
Plakala je.
Silno je želela da čuje njegove reči, ali nos joj se zapušio od suza. Izvrnuta, na stomaku, ispruženom levom rukom dodirivala je žice uza zid naslonjene gitare. On je pričao. Nešto je pričao. Ona je gušila iskrene suze i svirala. Nije primetio ništa.
Sve vreme je mislila kako silno želi da sve bude kao i ranije.
Ali zvuci gitare su je udarali direktno u nedra. Kroz otvoren prozor je dopirala hladnoća, pokrila je gola leđa.
Gde je povučena granica navike i može li se sreća vratiti na početak?
Ako ne može, ima li je igde drugo?
Ako može, kad će?

Advertisements

7 comments on “Gitara zna istinu

  1. horheakimov каже:

    Strpljenja dušo. Možeš si uvek kretati u novi početak, ali kada se isti završi ponovo treba strpljenja. Ili novi početak. (što je posle tri pogrešno)

  2. tanjat каже:

    Prelepa tužna slika. Tako je iskrena i tiha ova priča.

  3. mandrak72 каже:

    Sreća ne nastaje niti nestaje. Ona je uvijek tu. Na početku, kraju ili smo prošli neopaženi pored nje. 😦
    pozdrav

  4. duledudule каже:

    Rekvijem nije muzika… ako je stvarno voli reci ce to deset puta…

  5. Negoslava каже:

    odjednom shvatim da te već dugo nema- a nedostaješ, da znaš

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s