Nekucaće, neumiruće i nepostojeće, a diše

– Gle, to je nešto nekucaće, neumiruće ili nepostojeće. Sešću. Ustaću.

– Misliš da je kamen?

– Ne znam, ali je nekucaće, neumiruće, neživeće.

– Kako znaš?

– Nemam pojma. Tako mi došlo.

– Tako ti došlo?

– Da, boli me kurac. Nisam često ovde.

– Pa super.

– Zašto? (ne sluša)

– Zato što jeste kamen, a ispod kamena je plitka rupa u kojoj je neki gušter. Možda ćeš ga zgnječiti guzicom.

– A, to. Ma znam. Nego..

– Vidiš da znaš.

– Ma znam, ali boli me kurac. To sad nije važno. Nego slušaj…

– Neću da slušam. Čas svojom guzicom sediš na tom kamenu, možda gnječiš nešto, možda greješ. Koji je tebi?

– Jao, e, slušaj jedno sranje od priče.

– Već slušam sranje od priče.

– Daj, jebote, koji je tebi kurac? Pokušavam da ti pričam!

– Mi ne pričamo.

– Dobro. Sad ću ja tebe nešto da pitam.

– Neću.

(TIŠINA)

Advertisements

One comment on “Nekucaće, neumiruće i nepostojeće, a diše

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s