Imaš li kome da kažeš da si od krvi i mesa?

Baca me umor na pod, gledam u plafon i pokušavam da nađem tačku, ali je nema. Stavljam ruke na lice.

Snažan zvuk eksplozije.

Prozori iskaču iz zida i padaju na mene, lupaju po meni. Kao da skaču po meni, oživeli su! Probam da se pridignem, ali tako me jako udaraju po nogama i stomaku, da mogu samo da ležim i dlanovima prekrivam lice. Vrištim, ali se ne čuje.

Zavese su se pokidale i počele da divljaju po prostoriji. Saksija se vrti ukrug i zemlja svuda okolo rasipa svoju decu. Luster se otkinuo iz plafona i gajtanom udara po zavesi. Vrata ormara su se otvorila, stvari ispadaju i bacaju se na mene i svuda po sobi. Prozori me i dalje udaraju. Vrata ormara lupaju kao da su na strašnoj promaji. Staklo iz prozora je taman naprslo, vrištim da mi ne poseče lice. I odjednom sve zastaje. Mir. Tišina. Nesigurno pomeram dlanove sa lica. Staklo iz okna se raspršava, kao usporeni snimak staklići lebde iznad mene i svetlucaju. Pod nogama slomljena okna miruju. Ustajem i ne osećam bol. Zavesa lebdi, kao da pleše uz nežan ritam. Zemlja iz saksije se blago kotrlja po parketu. Luster polako ljulja kabl. Ormar tiho i usporeno zatvara i otvara vrata. Stojim u tišini, izubijana, ali bez bola. Trebalo bi nekoga da pozovem. Imam li kome da kažem da sam od krvi i mesa?

Advertisements

6 comments on “Imaš li kome da kažeš da si od krvi i mesa?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s