Blog ima novo ime – LOGA, a znate li vi uopšte ko je bila Loga?

Čitala sam sinoć „Prokletu avliju“ kad mi se najednom pred očima ispreči reč loga. Zazveči mi ta reč u plućima, koju, istini za volju, nisam čula dobrih 15 godina. Sećam se, loga i ja smo se poslednji put srele devedesetih – bilo je hladno u stanu i mama je iz ušuškanog kreveta ustala da skuva kafu ili tako nešto. Dok sam joj govorila da ću joj čuvati logu, već sam uletala u gnezdo od ćebadi i meškoljila se. To je loga – mala topla oaza koju neko sebi pravi, ostrvo toplote koje se graniči sa hladnim prostorom, lična umišljena država. A logu sam pre toga počesto sretala – u sobi na potkrovlju, baš tamo gde kosina najviše preti da se spoji sa podom, bio je jedan moj poseban kutak. Tu je ležalo ćebe dan-noć – pa kad se stacioniram u njemu, ono postaje moja loga – portal za osamu, način da se ušuškam sa sobom. A logu sam imala i pod vedrim nebom – u skarabudženom šatoru od šatorskih krila između dva drveta. Loga je stvarno posebna reč među rečima – nju ne možeš da otmeš ili da je nepozvan uzmeš. Za logu se pita. Loga se poštuje, jer ju je neko svojom toplotom pripremio, ma kakva bila. Kada ti mlađa sestra na kvarno uskoči u logu, imaš potpuno pravo da vičeš: „Što si mi uzela logu?!“, a možeš i da se nasmeješ i da se zajedno šćućurite. Eto toliko je loga važna, pa opet, iako je kraljica mog detinjstva, ona mi je sasvim neprimetno isparila iz života. Zamenili su je neki drugi izrazi, čak i potpuno drugačije situacije. Zato sam se sinoć baš iznenadila kad mi je zamahala svojom toplotom i osećajem sigurnosti i spokoja. Zavrtela se loga, tek tako, sasvim nepredviđeno, na prvim stranama „Proklete avlije“. Da je Andrić živ, rekla bih mu: „Nisam znala da i ti znaš logu, baš sam se oduševila. Verovatno sam te i ranije s njom sretala, ali pošto sam je i sama često viđala, nisam obraćala pažnju. Baš mi je drago što si nas ponovo spojio. Evo, obećavam tebi i logi, neću je više zaboravljati. Znaš, sve vreme sam je negde tražila, a nisam ni znala da je tražim“. Ali Andrić nije živ, a loga jeste, pa je zato evo ponovo među nama.

Advertisements

10 comments on “Blog ima novo ime – LOGA, a znate li vi uopšte ko je bila Loga?

  1. Sizif каже:

    I onda bi logovanje trebalo da bude srpska, a ne engleska reč! 🙂

    Mene loga podseća na logaritamsku antenu (jedan model se tako zvao) za hvatanje radio i tv talasa. To je,r ecimo, bilo kao da si rekla: BOGa: kad nijedna neće, loga „hvata“.

    Da mi soliterska deca nismo imali bake u kućama, ne bismo baš tako dobro osetili tvoj tekst. Ja, brat i sestra smo svoje loge imali kod bake; uhvatio sam sebe da zamišljam to mesto kao pravu kuću. Bilo je trikova ko će prvi da osvoji „logu“ od nas troje.

    Mada, imao sam varijante soliterske loge kod tetke, Ona baš ume d auživa i kad smo bili deca, skoro da smos e grabili za to „njeno mesto“, tražeći šta je to tako dragoceno u njemu.

  2. horheakimov каже:

    Logo, baš si emotikon ovih dana?

  3. duplavenera каже:

    Slatko 🙂 Meni logu čuva moja princezica 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s