Ciklus BONGO: Jeza bez jezika

Ispod sela Bongo, koje se proteže u dnu Bongobora, velelepnog planinskog masiva, protiče brza reka. Bogata ribom, oduvek je bila pravi mali raj za Bongovce. Planinsko sunce baca svoje zrake po njoj, a ribice se praćakaju dok im krljušt povremeno sine na površini. Nekoliko tek posađenih četinara ponosno štrči pored njenog korita. U predvečerje, kad se stuša selo, čuje se samo njen šum, koji poput milozvučne harfe mili kroz tišinu. Iznad nje je podignuta kućica na tankim nogama, sklepana je od tvrdih dasaka, prošaranih godovima. A u kućici – Jeza. Ta stanovnica Bonga odvajkada uživa u prelepoj reci, hrani se njenim darovima, pije vodu iz nje i kupa se u njenoj svetlucavoj vodi. Kada su dani dugi i kada sunce uzima vlagu iz svakog planinskog cvetka, Jeza raspusti kose i sedne na ivicu svoje kuće. Stopala spusti u reku i tako sedi dok noć ne zavlada. Sluša poj ptičica, roj pčela i šum vode. Sluša i ćuti, jer Jeza nema jezik. Može samo da čuje, ali ne može da priča, a njena zla sreća i dan-danas se prepričava u Bongu, tiho, najtiše, da Jezu ne uzbune glasine. A to bi se sigurno desilo kada bi je podsetili na strašan sud – dan u kom je izgubila jezik. Pitala bi se onda da li je mogla da se sakrije od bune koja se digla protiv njenog oca, tada vladara sela. Zamislila bi se, pa bi se prisetila strašne rulje koja je s motikama u rukama jurišala na njihovo utvrđenje pored reke. Trčali su i urlali, a ona se zbijala uz majku i oca, prestrašena. Kada su provalili u kuću, njega su izneli i golim rukama ga raskomadali. Za to vreme su vikali „NEĆEMO STRAH“, „NE POSTOJE KOSTARSI“. Majka se onesvestila i skotrljala niz stepenice. Dok je grlila mrtvu majku, jedan iz mase je potrčao da je udari. Sklupčala se i zavapila: „Sve ću jednog dana ispričati Murakamaru! On će vam se osvetiti“. Nastao je muk. Čovek iz mase je sevnuo pogledom, prišao joj, onako ogroman, nadvisio se nad njom kao planina. Senka mu se gubila na njenoj tankoj dečjoj kosi. Ugurao joj je ogromnu ruku u usta i izvadio jezik. Plakala je. Povukao ju je i oborio na pod, sve vreme držeći je za jezik. A onda ga je isekao kratkim potezom.

Advertisements

2 comments on “Ciklus BONGO: Jeza bez jezika

  1. tanjat каже:

    Baš se čuju bubnjevi tamo u dalekoj pozadini!!! 🙂 Lepo je. Hvala ti.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s