Plačem kad mi je poznato.
Joooooj, što ja volim život (smešak, od uva do uva).
Pa dođe proleće, pa leto,lepi ljudi i lepe žene, pa praznici, pa odeš na posao, pa ti i tamo lepo (ruke raširene , prsti trepere, a grudima samo što ne krene da zagrli čitav svet), lepo ti i kad kreneš kući… i dođeš kući (osmeh se smanji samo na predeo vilice, veđe ispravljene, ruke spuštene niz telo).
Dobro, i kod kuće je nekad bilo lepo…
Погледај оригинални чланак 507 more words
Loga 
Hvala za reblogovanje, baš mi prija.