Hodamo depresivni, s osmehom na licu, gazimo u kancelarije, gazimo u meke postelje.
Kaljavim čizmama po belom čaršavu pišemo istoriju, neku ličnu istoriju, niko nas pamtiti neće.
Ja lično nosim mač od brokolija, s cigarom u desnom uhu. Puši mi se iz nosa dim.
Njišem se u kaljavim čizmama po belom čaršavu, još je topao, negde se tuširaš.
Mačem od brokolija sečem pavlaku i ubacujem komadiće belog luka, tiganj je zagrejan, negde si otišao po so.
Kaljavim čizmama basam po kuhinji, ostaju tragovi, negde hodaš.
Pevam pesmu, mač je naoštren, izgaziću malo stolnjak, tako je lepo kad glumi tepih, negde postavljaš tanjire.
Ne čuješ ti moju pesmu
ne osećaš moj mač
ne vidiš kaljavu postelju
negde se tuširaš
u blatnjavim čizmama gacaš
ostavljaš tragove
s osmehom na licu
i pričaš o sreći.
O, da umem da govorim
ja bih istinu ti rekla
ali mač se ne može sam naoštriti
a pesmu ne čuješ.
Loga 
Moderno, nema šta…
šta to treba da znači? (pa nije mač od aronije)
Pa nije, no stil, draga, stil…
Čitala sam Gilgameša, a sad Ilijadu, pa recimo da je stil pravo čudo. :*
Ovo je fantastično.
Stalno me hvališ, neprijatno mi je 🙂
Ih ;).
Oni koji nemaju kancelarije se izuvaju ispred vrata…
oni koji nemaju vrata se ne izuvaju!
To je pravo mačevanje, bez aronije i ironije 🙂
Oni koji su bosi ne razmišljaju, sada, o vratima.
Negde pišeš.
Sviđa mi se, a sviđa mi se i što negde hoda. 🙂
:-*