Ne znam gde sam, ali vidim da sam

Hodamo depresivni, s osmehom na licu, gazimo u kancelarije, gazimo u meke postelje.

Kaljavim čizmama po belom čaršavu pišemo istoriju, neku ličnu istoriju, niko nas pamtiti neće.

Ja lično nosim mač od brokolija, s cigarom u desnom uhu. Puši mi se iz nosa dim.

Njišem se u kaljavim čizmama po belom čaršavu, još je topao, negde se tuširaš.

Mačem od brokolija sečem pavlaku i ubacujem komadiće belog luka, tiganj je zagrejan, negde si otišao po so.

Kaljavim čizmama basam po kuhinji, ostaju tragovi, negde hodaš.

Pevam pesmu, mač je naoštren, izgaziću malo stolnjak, tako je lepo kad glumi tepih, negde postavljaš tanjire.

Ne čuješ ti moju pesmu

ne osećaš moj mač

ne vidiš kaljavu postelju

negde se tuširaš

u blatnjavim čizmama gacaš

ostavljaš tragove

s osmehom na licu

i pričaš o sreći.

O, da umem da govorim

ja bih istinu ti rekla

ali mač se ne može sam naoštriti

a pesmu ne čuješ.

Advertisements