Kostarsi su se vratili i doneli memlu (Bongo nije više sigurno mesto)

Bale joj cure iz crnih usta, ranjena u leđa, vuče se ka izvoru. Nemoćna da se osloni na zadnje noge, podiže glavu i ispušta urlik. Močvara zaudara na njenu krv. Vuče se, a za njom tragovi krvi i smrada. Vlažni vazduh joj otežava disanje, dah joj škripi. Teško diše dok prednjim delom tela pokušava da dopuzi do izvora. Klone. Ispušta krik. Svuda oko nje mračna pustara natopljena zadahom borbe. Stenje i pljuje svoje zube. Ne može dalje, mesečev sjaj se preliva po izvoru. Nadomak je, ali on postaje sve mutniji.

– Tata! Pogledaj… pa, to je.. to je krv – govori Bagan svom ocu koji stoji iza njega.
– Ne diraj Bagane, hajdemo kući – nesigurno govori otac i pogledom prati crvenu baru koja se proteže duž mekanog tla.
Bagan ponovo dodiruje krvavu baru.
– Nije trebalo da se zadržimo ovoliko na izvoru. Majka će nas tražiti, zabrinuće se – govori otac dok usporeno okreće glavu ka sinu, nemoćan da odvoji pogled od krvave linije koja se proteže ispred njih.
– Ne diraj to! Polazimo! – vrisnu kad ugleda da dečak prstom dodiruje površinu barice. Otac uzima Bagana u naručje i peva mu pesmu koju je i on slušao kao dete.

Ispred kolibe, na obodu močvare, Lanida cupka nogom.
– Bagane! Leslo! Gde ste dosad? – pritrčava im i uzima pospanog Bagana u naručje.
– Sva sreća pa se mesec ne kezi, noćas je pun, pa smo mogli da vidimo put – smiruje je Leslo dok ulazi za njom u kolibu. Lanida spušta Bagana na trsku prekrivenu pamučnom prostirkom i okreće se ka Leslu.
– Zašto ste zakasniili? On ne sme tako dugo da ostaje budan. Močvara je divlja, moglo je nešto da vam se desi – prekorno govori Lanida gledajući ga vlažnim očima.
– Kostarsi su se vratili. Dok smo bili na izvoru, čuo sam strašne urlike zveri, dolazili su sa svih strana, nisam znao kojom stazom da se vratimo, a da ih ne sretnemo. Baganu sam rekao da se životinje spremaju na počinak i da tako zvuče kad se uspavljuju. Krenuli smo put Omorikove leje, ali smo naišli na miris smrti. Tragovi krvi su svuda – šapuće Leslo i više za sebe dodaje „Doći će i po nas. Konačno.“
Lanida nemoćno stavlja dlanove preko usta…

Advertisements

4 comments on “Kostarsi su se vratili i doneli memlu (Bongo nije više sigurno mesto)

  1. ironijexl каже:

    Sreća pa nisu nabasali na kombuke što bljuju cvišne…

  2. tanjatg каже:

    Fenomenalno napisana priča. Svaka, ali svaka rečenica i svaki detalj imaju posebnu težinu, sugestivnost. Uvlače, nose, zaustavljaju, pokreću. Možda prenaglašeno sve ovo hvalim, ali iskreno jesam oduševljena i to je to. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s