Volontiranje je luksuz

Istok Pavlović je pre nekoliko dana objavio tekst „24 sata“ o devojci koja je završila dva fakulteta, a mora da volontira. Tekst je objavio na svom profilu, uz sledeći komentar:

„Krajnje je vreme da shvatimo da završen fakultet ne garantuje ništa. Svet se jednostavno izmenio, bitno je šta neko zna da radi, i koliko je bio proaktivan da to sam nauči.

Novinari namerno objavljuju ovakve populističke tekstove, kako bi postigli empatiju sa čitaocima i njihovim komentarima „jao strašno“, „jao u kakvoj zemlji živimo“.

Umesto da objavljuju ovakve tekstove na svakih nedelju dana, bilo bi bolje da objavljuju priče o mladim ljudima koji su sve što znaju naučili sami, kod kuće, preko Interneta, a danas imaju neki svoj uspešan biznis. Lično poznajem bar 100 takvih primera.

Ljudi nemaju koristi od ovakvih tekstova i kukanja kako stara pravila više ne važe, ali imali bi puno koristi od slušanja novih životnih priča i ukazivanja na nova pravila“.

Iskreno, nisam se mnogo razočarala kada sam ovo pročitala, jer od njega ne očekujem mnogo više od toga. Međutim, zabrinulo me je to što je on tim komentarom gotovo pokušao da legalizuje volontiranje. Ne sumnjam da je to uradio slučajno, ali kao vajni internet ekspert cenim da bi trebalo malo više pažnje da obrati na svoje postove.

Evo šta je tu meni zasmetalo:

1. Krajnje je vreme da shvatimo da završen fakultet ne garantuje ništa. Svet se jednostavno izmenio, bitno je šta neko zna da radi, i koliko je bio proaktivan da to sam nauči.

Čovek je u pravu – završen fakultet nigde ne garantuje ništa. Međutim, fakultet upisuješ zbog svog znanja, ali i zbog toga što imaš pretpostavku u glavi da svaka napredna zemlja li ona koja želi da napreduje ceni obrazovanje i da će obrazovani ljudi pre naći posao od neobrazovanih, uz dužno poštovanje – ako nisi završio medicinu – ne možeš da radiš kao lekar. Stvar je prilično jasna. Moje mišljenje je da obrazovanje nema veze s diplomom, ali društvo tako ne funkcioniše.

2. Novinari namerno objavljuju ovakve populističke tekstove, kako bi postigli empatiju sa čitaocima i njihovim komentarima „jao strašno“, „jao u kakvoj zemlji živimo“.

Čovek je u pravu – JAO U KAKVOJ ZEMLJI ŽIVIMO! Međutim, on zaboravlja da novinari ne objavljuju tekstove, već njihovi urednici. Ako uzmemo u obzir da mnogi diplomirani novinari ne mogu da pronađu posao ili kad ga i imaju – teško da mogu pristojno da žive, onda ne verujem da postižu empatiju. Empatija se postiže nekim drugim tužnim pričama, sigurno ne realnom slikom Srbije. Time se postiže širenje istine.

3. Umesto da objavljuju ovakve tekstove na svakih nedelju dana, bilo bi bolje da objavljuju priče o mladim ljudima koji su sve što znaju naučili sami, kod kuće, preko Interneta, a danas imaju neki svoj uspešan biznis. Lično poznajem bar 100 takvih primera.

Čovek je u pravu – mislimo pozitivno! Međutim, problem kod današnjih bg ušemljivača (tako zovem te njegove uspešne koji su uspeh zaslužili najčešće zbog poznanstava koja imaju) je što su napravili svoj mali krug i vuku jedni druge. To je super za njih, ali šta ćemo sa onima koji nisu deo ekipe?

4. Ljudi nemaju koristi od ovakvih tekstova i kukanja kako stara pravila više ne važe, ali imali bi puno koristi od slušanja novih životnih priča i ukazivanja na nova pravila.

Čovek je u pravu – postoje nova pravila. Međutim, imamo koristi od ovakvih tekstova. Možda će neki poslodavac odlučiti da toj devojci pruži šansu. Pritom, slažem se, to što je neko završio fakultet ne znači apsolutno ništa do da je bio uporan. Nije nužno inteligentniji od drugih, samo je uporniji. Takođe, od ocena ne zavisi kakv će biti radnik, ali ni od godina studiranja. Bez obzira na sve to, fakulteti i univerziteti postoje da bi se društvo unapredilo. Strašno je ostavljati na cedilu ljude koji su ulagali u sebe, pa ne mogu da se odvoje od roditelja jer im je jedina šansa da volontiraju. Najčešće se na tome i završi, pa onda dođu novi diplomci. U razvijenim zemljama se plaća praksa u srednjoj školi. Praksa u SREDNJOJ školi. Zašto onda u ovoj našoj maloj zemlji da žmurimo pred diplomiranim i mladim ljudima i da im govorimo: „Ha-ha-ha, glupi ste! Nije trebalo da učite! Odakle vam te ideje? Trebalo je da se družite s nekoliko bg likova koji žare i pale i opušteno!“

Ne, ne smemo dozvoliti da volontiranje postane legalno. Nema svako roditelje koji mogu da zalegnu dok sin ili ćerka negde volontira. Nema svako babu i dedu u Nemačkoj, nema svako bogatog dečka, nema svako privatnu firmu, nema svako poslove „sa strane“, nema svako svoj stan, nema svako vremena da volontira, nma svako novca da volontira!

Volontiranje nije provera nečijeg znanja, volontiranje je luksuz!

 

Advertisements

15 comments on “Volontiranje je luksuz

  1. horheakimov каже:

    Veće su šanse da nađeš posao i tako se skineš sa kašike ako volontiraš. A to fakultet diploma, pf, pa za par godina i moj đede će imati fakultet, ako ne baci kašiku.

  2. robin каже:

    pravila se menjaju, postoji model odavno da se ljudi deorjentisu i shvati da je bolje biti neobrazovana radna snaga kako bi obrazovana umela da ih organizuje. Model zapada koji je doveo do toga da im trenutno nedostaju fakultetski obrazovani ljudi, ali lako mogu da dobiju gotov proizvod iz drugih drzava i nude im sada i radne dozvole. A volontiranje , sem iz casti i za sticanje iskustva u prestiznim ustanovama ( pod uslovom da moze da se prezivi na drugi nacin) je po meni ne luksuz vec izrabljivanje, jer svaki volonter odradi minimalno toliko da ne bi morao da bude u minusu i da nemora iz svog dzepa da finansira firmu u kojoj radi. ( svojim radom). Uvek se cenilo naravno ono sto znas, to nije sporno i to se stice praksom, (kada neko ulozi u coveka i dobro ga obuci ili nauci , to se visestruko vrati samoj firmi). Cak i kada volontiras u maminoj kuhinji dok peres sudove, dobijes bar sladoled za volontiranje. Zapanjena sam da pocinje sada i javno takva antireklama, koja ce predpostavljm biti sve ucestalija..

    • bobabobaa каже:

      potpuno se slažem da je izrabljivanje, vidiš, toga ne stigoh da se dotaknem… ali je i luksuz, jer ko ima pare da ide da volontira i da se oseća kao poslednje govno jer ga nigde ne primaju, a koriste njegov rad… strašno je što populišu takve stvari. strašno!

  3. …Има нечег и у унутршњој надмоћи, осим уколико не прерасте у частољубље и гордост.
    Поздрав

  4. Volontiranje je savim oket, samo što se u današnje vreme (nezaposlenosti i (sveopšte) krize) zloupotrebljava taman toliko više nego inače – da zaboli.

  5. bojan5150 каже:

    О волонтирању:
    http://bojan5150.wordpress.com/2012/12/04/odmah-kazi-da/

    А ова са два факултета, скидам капу. Иако бих имао и понешто негативно да кажем о томе што сад ради и шта би могла радити, само ћу рећи да је већи проблем код идиота који јој могу дати посао, што не виде да дјевојка има челичну вољу и дисциплину, и колико она вриједи…

  6. duplavenera каже:

    S obzirom na to da se na ovim prostorima rad vrednuje tek malo iznad volonterstva da bi se videla razlika, ništa ne treba da nas iznenađuje. Ako ti nećeš, ima ko će je krilatica koje se grčevito drže poslodavci, a tek koliko im u prilog ide Zakon o radu 😦

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s