Rađam se u haosu

Rađam se,

sluzava na vazduh izlazim

iz utrobe dosadnog sveta, a ti me vraćaš

i materica ponovo prima svoje čedo.

Zaboli, ali smejem se tupo.


U drugom svetu:

Poluotvorene su ti oči.

Kako su nevine kad gubiš nevinost.

Uradi nešto nenormalno, obećavam biću

 prosta.


Dobro veče, piće za vas?

Šta ćemo, pitam. Mrzim množinu i nije mi stalo.

Navikla sam samo.

Šta ćemo, pitam.

Kažeš „Ja ću…“

Već vidim da ću te iskoristiti.


Zato se smejem i dajem ti prste

srećno ih uvlačiš među butine svojih želja.

Ma, hajde!

Možda sam ljubav htela.


Ne znam kako da kažem, ali vlažne ulice grada

pevaju u ritmu stopa naših.

Plaši me izdaja tvoga oka,

ali ipak hodam.


Već vidim, meni je s veličinom lako,

ali kako će tvoje sitne staze da se snađu?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s